Dan sjećanja na žrtve genocida u Jasenovcu

Jasenovac je najstrašnije stratiše i svojevrsni ponor ljudske vrste, ali je na nama da premostimo taj ponor iskrenim praštranjem, kazao je danas premijer Srbije Aleksandar Vučić rekavši da je to potez koji zahteva svest, ali i hrabar potez koji moramo učiniti svi zajedno.

Vučić je, na ceremoniji obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u koncentracionom logoru Jasenovac, na spomen obeležju u Memorijalnom centru Donja Gradina u Republici Srpskoj, poručio da na tom mestu jasno srpski narod kaže da ne pristaje na smrt, da će čuvati svoju otadžbinu i rod, i da će se boriti za život, bez želje da se ikada sveti, ali i da nikada neće zaboraviti.

Kako je naveo, u ovoj plodnoj ravnici, ubrzo po formiranju ustaške Nezavisne države Hrvatske, uspostavljen je najveći logor smrti, koji je ujedno bio i jedan od najvećih u Evropi, gde je vršeno sistematsko likvidiranje civila, a stradalnici su bili krivi samo zato što su Srbi, Jevreji, Romi i oni koji nisu želeli da služe ustaškim i okupacionim snagama.

“Ovde je mračna strana ljudske vrste ispisala svoje najstrašnije strane”, naglasio je Vučić dodajući da su tu pokušali da istrebe Srbe, da zatru naše ćirilično pismo, naše seme, bez milosti i griže saveti.

Kako je naveo, kada je dolazio na ovo stratište nije znao šta da radi, da li da ćuti, pošto smrt ćuti, a veliki broj žrtava zahteva večnu tišinu; da li da vrišti, zato što svaki zločin vrišti, a ovoliki zločin traži da vrišti čitav svet; ili da plače, jer su nestali mnogi, među njima 20.000 dece, koji nisu mogli da se raduju svom detinjstvu i umrli su u paklenim mukama.

Prema njegovim rečima Jasenovac je mesto našeg najvećeg stradanja, ali i postojanja i dodao da su nas ovde skupljali da nas unište, a da ćemo se skupljati da živimo i da više nikada ne dozvolimo da nas ubijaju.

O obimu zločina govori činjenica da se i 70 godina od proboja zatočenika obavljaju istraživanja, identifikuju žrtve, jer hiljade porodica ne postoje na spiskovima, a na nama je da ne dozvolimo da se zaborave.

“Ne smemo i nećemo da dozvolimo da nas ponižavaju govoreći kako mnogi koji su ubijeni u stvari nisu ni živeli. Sukobe 90-tih nemoguće je razumeti bez shvatanja značenja reči Jasenovac, dubine bola i patnje srpskog naroda, kolektivnog straha od istrebljenja zapadno od reke Drine. Naše sećanje nije matematičko ni političko, već ljudsko, zasnovano na iskonskoj potrebi da se saoseća sa onima nad kojima se vrši nasilje, posebno ovako strašno”, poručio je Vučić.

On je istakao da Jasenovac i njegove bezbrojne žrtve ne smeju da razdvajaju buduće generacije.

Jasenovac mora da postane mesto zajedničkog okupljanja, sećanja, učenja i suočavanja sa prošlošću, molitve i praštanja, podvukao je on.

Mržnja koja je gradila Jasenovac i Gradinu je strašna, tuga koju izaziva je strašna, a čak i oprostiti ovde je strašno – moramo i možemo, ali je strašno.

“S toga ovde možemo samo dve stvari ovde da uradimo. Prva je pognemo glavu, da je spustimo u položaj onih koji je nisu spuštali ni pred klanje, da odamo počast i pokažemo da se sami kajemo pred svakim zločinom koji je počinila naša vrsta, koja se zove čovek, ponekad bez ikakvog razloga, a posle da podignemo glavu visoko i kažemo: vi krvnici ste uradili svoj posao, ali slabo, mi smo opstali i živimo. Živi Srbija, živi Srpska”, naglasio je Vučić.

“Evo nas sa obe strane Drine i nemamo nameru da odemo bilo gde, nemamo nameru da se sklonimo. Nikada nećemo da nestanemo. Mi smo Srbi gde god da živimo i šta god drugi da nam rade. Mi smo baš oni Srbi koji hoće i mogu da budu veliki narod. I ne trebaju nam nove teritorije, ne treba nam promena granica na Balkanu, poštujemo sve druge, poštujemo Bosnu, poštujemo Hrvatsku, nikakav rat nećemo. Podićićemo sebe na svome. Izgradicćemo i zaposlićemo. Stvorićemo i to što stvorimo biće toliko veliko koliko smo i mi veliki”, podvukao je on.

Koliko je za vreme Drugog svetskog rata Jasenovac bio svojevrsni ponor ljudske vrste,, kako je nastavio Vučić, na nama je da taj ponor premostimo istinskim i iskrenim praštanjem, i pruženom rukom pomirenja savremenih generaicja svih ovdašnjih naroda.

To je, prema njegovim rečima, potez koji zahteva svest i odgovornost za budućnost, a iznad svega hrabar potez koji moramo učiniti svi zajedno.

“Danas nedaleko od Okamenjenog cveta u Jasenovcu jasno kažemo: Ne pristajemo na srmt, čuvaćemo svoju srpsku otadžbinu, borićemo se za život bez želje da se ikada svetimo ali bez namere da ikada zaboravimo. Na to nas niko ne može naterati. Mali je taj vaš zločinački posao koliko su naše glave visoko i Srbija i Srpska velike, ne teritorijalno već duhovno, ne da bi nekoga napadale, već da bi prkosno opstajale i snažno napredovale. Na današnji dan kažemo ponosno i uzdignuta čela: Živela Srpska, živela Srbija, sloboda i večna slava onima koji su tu slobodu ovde napravili i nama u je amanet ostavili”, zaključio je Vučić u svom govoru.

DODIK: ŽELIMO MIR, NE PRETIMO, ALI NE ZABORAVLjAMO

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je danas iz Donje Gradine, povodom obeležavanja 70 godina od proboja iz logora smrti Jasenovac, da takav zločin nije viđen na ovim prostorima – ni pre, ni posle.

Zato, kazao je Dodik, Jasenovac ostaje kao svedok vremena da jedna fašistička tvorevina, NDH svojom ideologijom i nastojanjem da Srbe skloni sa ovih prostora, nije oklevala da to učini ni prema deci, kojih je ubijeno preko 20.000.

Tada deca, dodao je, nisu znala ni zašto se tu nalaze i verovala su da će jednog dana izaći, ali su ubijena samo zato što su pripadala srpskom narodu i što nisu spremna da svoju slobodu tek tako daju.

“Zato je ključna reč ovde sloboda, najskuplja reč koja u srpskm narodu postoji je sloboda, da se živi da se preživi genocid… Sloboda je bila i poruka nama da se borimo za buduće i sve naše generacije, da tu slobodu živimo na pravi način… A sloboda je za nas uvek značila način na koji ćemo preživeti, sloboda je danas borba za naša prava…. Sloboda je danas jedina želja svih nas, slobodu moraju da razumeju oni koji pokušavaju da nam kreiraju život, sloboda je bila na usnama onih koji su nam doviknuli da braimo otadžbinu, jezik I krsnu slavu”, pručio je Dodik.

Predsednik Srpske je rekao i da “nismo razumeli da vapaj i stradanja koji su nesumnjivo genocidnog karaktera bila poruka da Srbi nikada ne smeju dozvoliti da budu sterani u države koje ih tako bezočno likvidraju”.

“Zato ratove iz 90-tih godina ne može niko da shvati, a da ne okrene se i pogleda šta je bilo u Jasenovcu i šta je bilo sa Srbima u Drugom svetskom ratu”, rekao je Dodik.

Zato smo, poručio je Dodik, danas ovde na mestu velike tuge koja nikada neće otići odavde, tuge koja je lelek, plač jauk, koja se razlaze ovom šumom poljima, u našim drušama i u našim srcima i nikada neće nestati.

Podsetivši da je u Jasenovcu ubijeno 700.000 ljudi, među kojima je najviše Srba, Dodik je poručio da su predstavnici Srbije i Srpske danas zajedno na tom mestu.

“Dve naše države, RS i Srbija, zajedno koncentrisani oko naših stradanja, šaljemo poruke mira. Nikome nećemo pretiti ili reći da imamo nameru da se osvetimo, ali je veoma teško zaboraviti… Teško je sebe uveriti da o ovome treba ćutati”, istakao je on.

Prema njegovim rečima, vlade Srbije i RS ovim pokazuju da u velikim nacionalnim stradanjima i planovima treba da budemo zajedno.

“To radimo i to ćemo činiti. Nama je veoma važno da Srbija bude najjača zemlja regiona, mi smo zagledani u Srbiju i želimo njenu moć. Ne zato da bi ona bila pretnja, nego da bi nam bila sigurno utočište i da bi imali adresu na koju bismo mogli da se okrenemo”, rekao je Dodik.

Moram, međutim, da kažem neke stvari – Srbi su najveći stradalnici i onog i ovog rata, narod koji je najviše stradao u bivšoj Jugoslaviji.

“Srbi su verovali u Jugoslaviju. Mi moramo da kažemo da je to zabluda. Jugoslavija je ovde sakrila činjenicu o ubijanju. Komunistička vlast je, zbog navodnog pomirenja ili nečeg drugog, sakrila činjenicu o onome šta sedogodilo u Jasenovcu… Zato je to postalo mit”, rekao je Dodik.

Srbi, dodao je, ne mogu da više ćute o tome, jer vidimo prekrajanje ove istorije i pokušaje da drugi prigrabe sebe nezaslužene zasluge za borbu.

“Zato je važno ovde, i veoma sam ponosan, što mogu da kažem da sam sa gospodinom Vučićem dogovarao i razgovarao da ćemo uključiti u realizaciju jednog mega-filmskog projekta o Jasenovcu kako bi se budućim generacijama iznele činjenice na najbolji mogući način”, najavio je Dodik.

On je rekao i da RS sebe doživljava kao logičnu posledicu svega što se u istoriji dešavalo na ovim prostorima.

RS je, poručio je Dodik, dobro mesto za život, dovoljno je široka za sve i može da prihvati različitosti, ali ono što se mora to je poštovanje RS.

RS neće izgubiti svoja prava, nastaviće da brani svoju moć zajedno sa Srbijom, svidelo se to kome ili ne, kazao je Dodik i ponovio da je BiH samo okvir koji su Srbi prihvatili.

“Mi želimo mir, ali ne želimo da izgubimo sebe. Ako nema RS nema ni nas ovde, ako nema RS nema ni sećanja na ovo mesto i ova stradanja, ako nema naše ljubavi prema prema Srbiji nema ni srpskog naroda”, poručio je predsednik Srpske istakavši da su svi ratovi koji su ovde vođeni bili bespotrebni.

DAN SEĆANjA NA ŽRTVE JASENOVCA

Dan sećanja na žrtve Jasenovca obeležava se povodom oslobađanja ustaškog konclogora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u porobljenoj Evropi, koji istoričari nazivaju i “srpski Aušvic”.

Za datum obeležavanja uzet je 22. april – dan kada je grupa od 1.075 preostalih logoraša tog dana 1945. krenula u proboj iz logora Jasenovac, a samo njih 127 se domoglo slobode.

Sistem logora smrti takozvane NDH obuhvatao je oko 80 logora.

Prema procenama koje je na osnovu prvih ekshumacija izvršila državna Komisija fNRJ, a koje je potvrdio i Centar “Simon Vizental”, u jasenovačkim logorima je nestalo 500.000 Srba, 80.000 Roma, 32.000 Jevreja i nekoliko desetina hiljada antifašista različitih nacionalnosti.

NDH je u jednom nadmašila naciste – bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu – Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000 mališana, a ubijeno blizu 20.000 dece do 14 godina starosti.

Donja Gradina je najveće stratište u sistemu koncentracionih logora “Jasenovac”, formiran je u avgusta 1941. godine.

(Večernje novosti)