DUPLO SKUPLJA NEGO LANE: Pod Majevicom završena berba šljiva, rod mahom izvoze, suva košta kao “zlato”

Majevička sela Puškovac, Korenita, Maleševci, Koraj i Zabrđe decenijama unazad su poznata po proizvodnji kvalitetne šljive koja uglavnom završava na probirljivom tržištu Nemačke i Rusije. Ovih dana, poslednji berači prikupljaju sočne plodove “stenleja” i pripremaju za sušenje u pušnicama, dimljenjem, na stari tradicionalni način.

Cviko Jovanović iz Puškovca sa sinom Đojom u nekoliko šljivika ima oko četiri hiljade sadnica “čačanske rodne” i “stenleja” i pored prodaje sveže šljive svake godine osuše po nekoliko stotina kilograma, koji se razgrabe na tržnici kao suvo zlato.

– Sušna godina je uticala da sveža šljiva dostigne visoku cenu i do 0,80 maraka za kilogram, duplo više nego prethodnih godina – priča Cviko. – Dobro će se zaraditi, ali mora dosta i da se uloži u voćnjake. Sada su to moderni zasadi, čisti kao tenisko igralište, bez korova, sa savremenom mehanizacijom i sistemima za navodnjavanje, ali kao i svugde u regionu, ostaje problem nedostatka radne snage. Ove sezone smo plaćali radnike na berbi po 60 maraka (30 evra) a takve dnevnice nema ni u dobrim firmama. Kapacitet sušare nam ne dozvoljava da sušimo veće količine, ali suve šljive uvek nedostaje na tržištu.

Đojo kaže da je od gastarbajtera doznao da je suva majevička šljiva u Nemačkoj najtraženija poslastica. Suve šljive se kupuju kao lek za nekoliko bolesti, počev od “prve pomoći” kod opstipacije, pa do prevencije od dijabetesa tipa dva i gojaznosti. Šljiva je veoma cenjena i u narodnoj kuhinji, a brojna nutritivna svojstva i prijatan ukus čine šljivu i te kako dobrodošlom na našim trpezama…